preskoči na sadržaj

Login
Korisnik:
Lozinka:
Tražilica
Kalendar
« Siječanj 2021 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
1 2 3 4 5 6 7
Prikazani događaji

Korisni linkovi

Brojač posjeta
Ispis statistike od 11. 10. 2011.

Ovaj mjesec: 1516
Ovaj tjedan: 101
Danas: 1

Literarni čakavski natječaj

Talentirani i vrijedni učenici naše škole njeguju čakavski izričaj u čemu ih vode njihove mentorice.  
Ove godine nagrađeni su:
Renata Vuković 8.a,  Ante Zemunik 6.b,  Toni Pivčević 8. b  

Za radove su pohvaljeni i: Anđela Čagalj, Mateo Ćurlin, Roko Rakuljić, Roko Žilić i njihova mentorica Renata Kovačić te Ivana Bilić, Karla Judita Nazor i Ivan Toni Rako (mentorica: Vini Mušac).

U nastavku pročitajte njihove radove. 


 

 

 

 

 

 

 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Pusta kala

 

Tužno je arivat

u staru kalu mog ditinstva.

Ni, ma ni više ista.

Nima više one topline i lipote

ča je nekad ovod bila.

Pusti su portuni, prazni kantuni,

nima šušura, ne čuju se dica.

Partija je i šjor Vice,

nima više ni njegove brodice.

Miruje i koltrina na ponistri kužine

stare šjore Domine.

Di je barba Duje balote drža,

sad leži samo stara probužana mriža.

Kurijožasto gledan

je li ko u crikvu gre,

oče li ko poznat šoto volta proć

dok stari kampanel zove.

Opustila je moja stara kala,

samo liti oživi od furešti

ča na kućan zvizdice brojidu

i valiže sa sobon vučidu.

Ne ćutin se više lipo

u svojon staroj kali

ka da duše više nima,

ka da je pola fali.

                                                                        Renata Vuković, 8. a– treće mjesto na natječaju OŠ Bijaći Kašteka Ča u versin, riči i pinelu
mentorica: Vini Mušac

 

 

Maslina

 

S ponistre ju gledan

dok mi vitar

tužnu štoriju zbori

o maslini staroj

ča uz more i stine škoja stoji.

 

Stoji i dišpetno vapor gleda,

vapor kojin mladost u svit gre.

U tuzi kampanel i crikva

gledadu sjetno za njima.

 

I prolazidu dani, miseci, godine,

a maslina stoji ka spomenik,

svidok jednega vrimena

kada su čovik i zemja bili jedno.

 

                                                         Ante Zemunik, 6.b-pohvalnica na natječaju Ča u versin, riči i pinelu
mentorica: Vini Mušac

 

Svako je vridan

Ča reć,

ča učinit

da se ovi svit

trgne iz sna,

da svaki čovik postane bitan

i da sam sa sebon bude sritan?

 

Da više ni važno

ča je na glavi,

ča u torbi,

neg srce prvo da se vidi

i da se svojih riči

niko ne stidi.

 

Da čovik čoviku

ruku pruži,

po ramenu da ga potapša vridno

i da u istom pravcu gredu

ko jedno.

Toni Pivčević, 8. b-– nagrađen literarni rad  na natječaju OŠ Primošten Poj

 

riči materinske
mentorica: Vini Mušac

 

Ča more čini čoviku?

 

Ča more čini čoviku

da mu posveti molitvu?

Ča čini arija moru

dok ga miluje svojon rukon?

Ča misle vali

dok s jugon tuku stine?

Ča misli bura o moru

dok ga vaja?

Kad padne mrak i svi gremo leć,

ča more misli o čoviku?

                                  Anđela Čagalj, 5.c

 

 

Bidni čovik

 

Jema on šezdeset lita,

svaki dan deset molitav.

 

Bez ikoga, bez ičega svoga.

Na svitu ovemu sam.

 

Živi na gradskim ulicama usamjen ki pas,

sve bi da da čuje prijateja glas.

 

I opet moli Boga za spas.


                           Roko Žilić, 7. a



Jubav je propala

A judi moji, ča mi se dogodi!

U portu vidija malu,

odma se zajubio.

 

Donila valižu, stavila na škanciju,

takuin mi uzela, na ariju otišla.

Nima ni posteje ni lancuna

za obid nima ni srdele ni kruva.

 

Čin sam se oženija

jubav je propala.

Sad sam joj tovar

i mali od kužine.

                             Ivan Toni Rako, 8. b



Baba u kužini

 

Na škanciji stare kužine

sve šuška za vrime obida.

 

Baba privrće pjate, žmule,

u škavetu traži pošade, perune.

 

A kada namisti stol

opet fali bokal, kruv il sol.

 

Stavila bronzin i juvu

pa na ponistri ugledala muvu.

 

Itnila krpu, smotala muvu

sad na miru srče juvu.

                                           Karla Judita Nazor, 8. b


Nesritna Kate

 

Ča bi bilo da čirić na lipoj Kati izreste?

Na sve strane svita bi kričala!

Joj, cilo misto pati od čirića Katinog.

 

Ako bi neko doša,

Požalija bi ča je svratija.

Nesritni susidi, didovi i none

Od čirića Katinog totalno su išempijani.

 

Sve skupa cili dan ka ludi svi,

A sutra je Kate opet lipa bila.

Nesritna fleka sa čela – odletila,

Pa je opet sritna u školu poletila.

                                            Mateo Ćurlin, 5.c

 

 

Nonica je kurijoža

 

Moja nonica na katrigi kraj ponistre stoji

i kroz koltrine jude i galebe broji.

 

Njene vesele oči ka da su pinku mlađe

kad vidi da pas na poštara laje.

 

Lancune na dvor u maštilu nosi

i kroz bužu između pitara šjoru Katu ćiri.

 

Palamudi mi: Eno, vidi mala kako Anđa vrta kopa,

a sinovi na posteji leže.

Šjora Mare dvore mete,

a ćer se šminka i kose plete.

Vidi mirakul od cvića u matere tvoje,

vapi za pinku vode.“

 

Tako moja nonica utaman žuga,

vidi sve i svemu se ruga.

                            Ivana Bilić, 6. b


Dide moj

 

Moj dide je uvik piva

sa zlatnih njiva.

 

Kući kad bi poša,

uvik bi srtan doša.

 

Nikad ni ima mira,

a lipo bi i svira.

 

Moj dida je vadija kumpire,

a ja bi pravija pire.

 

Moj dida je obid sprema,

al` sad ga, nažalost, više nema.

 

On će bit moj dida uvik,

s menom zauvik!

                                                               Roko Rakuljić, 5.c

 



Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
objavio: External   datum: 26. 6. 2020.




preskoči na navigaciju